Zalaganja za izmene zakona i prakse značajna za poboljšanje pravnog položaja žrtava kriminaliteta, posebno žrtava nasilja u porodici, trgovine ljudima i seksualnih delikata, započela su još u okviru Grupe za ženska prava Evropskog pokreta u Srbiji. Grupa za ženska prava je još sredinom 1990-tih godina dostavila državnim organima prvi nacrt krivičnog dela nasilja u porodici i silovanja u braku. Iako bez uspeha, ovo zalaganje je ipak bilo značajno u smislu podizanja svesti državnih službenika i javnosti. Naime, odredba o kažnjavanju silovanja u braku je uneta u Nacrt Krivičnog zakonika kao alternativa tradicionalnoj definiciji silovanja i po prvi put se o tome raspravljalo u srpskom parlamentu.

Do prvih izmena zakona, koje su obeležile početak novog zakonodavstva za žrtve, došlo je ubrzo nakon političkih promena 2000. godine. Zakonske reforme u vezi sa nasiljem u porodici, seksualnim nasiljem, trgovinom ljudima i zaštitom žrtava od sekundarne viktimizacije tokom krivičnog postupka bile su inicirane i najvećim delom zasnovane na predlozima koje su sačinili eksperti/ekspertkinje VDS. Osnov reformi činio je predlog zakonskih rešenja koji je razvijen 1998. godine povodom javne rasprave o Nacrtu Krivičnog zakonika Savezne Republike Jugoslavije¹. Predlog su činili Novi model pravne zaštite od nasilja u porodici, nacrt glave o seksualnom nasilju i predlog krivičnog dela trgovine ljudima. Kasnije, tačnije 2002. godine, sačinjen je sistematičniji i obuhvatniji predlog nazvan Novi model zakonskih rešenja o trgovini ljudima, kao i predlog izmena Zakona o krivičnom postupku o zaštiti žrtava od sekundarne viktimizacije².

Novi model pravne zaštite od nasilja u porodici, kao prvi sistematizovan predlog novog koncepta pravne zaštite od ovog oblika kriminaliteta, sačinila je 1998. godine radna grupa Viktimološkog društva Srbije, koju je činilo pet pravnica feministkinja^{3 4}. Novi model pravne zaštite od nasilja u porodici je usledio nakon dvogodišnjeg praćenja suđenja zlostavljanim ženama koje su ubile svoje nasilnike i kampanja za podizanje svesti, koje su organizovale ženske nevladine organizacije. On je sadržao predlog harmonizovanih izmena pet relevantnih zakona: Krivičnog zakona, Zakona o krivičnom postupku, Porodičnog zakona, Zakona o parničnom postupku i Zakona o oružju i municiji. Predlozi izneti u Modelu predstavljali su kombinaciju preventivnih, represivnih i mera lečenja i savetovanja, koje su prvenstveno bile usmerene na sprečavanje eskalacije porodičnog nasilja. Zalaganje u vezi sa seksualnim nasiljem bilo je zasnovano na predlogu potpuno novog koncepta poglavlja Krivičnog zakona u vezi sa seksualnim deliktima. Tokom 2002. godine, ekspertski tim Viktimološkog društva Srbije⁵ je sačinio predlog odredbi koje su se odnosile na krivično delo trgovine ljudima. Viktimološko društvo Srbije je, takođe, predložilo izmene relevantnog zakonodavstva u vezi sa obezbeđivanjem bolje zaštite žrtava. To je uključilo predlog da se u Zakon o krivičnom postupku unesu dobre prakse u pogledu saslušanja osetljivih žrtava kao svedoka, kao i predlog izmena Zakona o prekršajima i Zakona o kretanju i boravku stranaca u smislu odlaganja deportacije i izdavanja dozvole privremenog boravka žrtvama trgovine ljudima.

Kao rezultat inicijative i konkretnih predloga VDS i zalaganja za njihovo usvajanje, zakonske odredbe o žrtvama u Srbiji danas su u velikoj meri u skladu sa međunarodnim standardima. Nasilje u porodici je od 2002. godine propisano kao krivično delo, a 2005. godine su u Porodični zakon unete mere zaštite od nasilja u porodici. Mera zaštite, posebno značajna za žrtve nasilja uneta je i u Zakon o prekršajima – zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja. Izmenama Krivičnog zakonika iz 2002. godine po prvi put je inkriminisano silovanje u braku, a izmene koje su stupile na snagu usvajanjem Krivičnog zakonika 2005. godine, odnose se na strože kažnjavanje za seksualne delikte, posebno ukoliko su izvršeni prema deci i nemoćnim licima, nov koncept krivičnog dela silovanja kojim se obezbeđuje jednaka pravna zaštita svih žrtava ovog krivičnog dela bez obzira na pol i seksualnu orijentaciju, nov način definisanja radnje izvršenja kojim se obezbeđuje adekvatnija krivičnopravna zaštita i slično. Zalaganje za izmene zakona u vezi sa seksualnim deliktima rezultiralo je i time da je cela glava koja predviđa ova krivična dela dobila novi naziv – krivična dela protiv polnih sloboda. Krivično delo trgovine ljudima je uneto u Krivični zakon Srbije 2003. godine, dok je odredba o odlaganju deportacije žrtava trgovine ljudima uneta u Zakon o prekršajima. Predlozi izmena u pogledu pružanja bolje zaštite žrtvama kriminaliteta u krivičnom postupku rezultirali su izmenama procesnog zakonodavstva koje su došle do izražaja već u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2006. godine, a koje su, dobrim delom, zadržane i danas. Najzad, Izmene Krivičnog zakonika iz 2009. godine unele su novu meru bezbednosti – zabranu približavanja i komunikacije sa žrtvom, što je značajno za zaštitu žrtve nakon suđenja.

Ove prve promene ostvarene su kao rezultat višegodišnjeg upornog zalaganja VDS, koje je u svojoj finalnoj fazi dobilo veliku podršku civilnog društva i demokratskih političkih partija.

Tokom godina koje su usledile, eksperti i ekspertkinje VDS su nastavili da se zalažu za pravne reforme, i to kako kroz delovanje VDS, tako i kao članovi i članice radnih grupa za izradu zakonskih i podzakonskih akata, kao i strateških dokumenata. Tako je jedan od važnih koraka u zalaganju za izmene zakona i prakse predstavljala detaljna analiza i ocena razvoja u oblasti prava žrtava kriminaliteta u Srbiji ostvarenog u periodu od 1997. do 2007. godine, te usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim i evropskim standardima, kao i analiza i ocena uloge civilnog društva u ostvarivanju dostignutog nivoa razvoja. Ova analiza je pokazala da uprkos postignutom napretku, još uvek postoje i brojni nedostaci, praznine i nedoslednosti u postojećem zakonodavstvu, što može da predstavlja prepreku za adekvatnu primenu zakona u praksi. Kontinuitet zalaganja za izmene zakona i prakse u cilju poboljšanja pravnog položaja žrtava, ali i harmonizacije domaće legislative sa pravom Evropske unije, obezbeđen je i kroz organizovanje i održavanje godišnjih konferencija Viktimološkog društva Srbije.

¹[VDS nije tada uspelo u svom zalaganju, ali isto tako ni nacrt tadašnjeg Krivičnog zakonika nikada nije usvojen. Međutim, predlog VDS je korišćen kasnije kao osnov za pravljenje nacrta Krivičnog zakonika Srbije 2000ih. Stojanović, Z. (2009) Krivični zakonik, Beograd: Službeni glasnik.]
²[Nikolić-Ristanović, V. (ur.) (2002) Porodično nasilje u Srbiji. Beograd: Viktimološko društvo Srbije i Prometej-Beograd.]

³[Prof. dr Slobodanka Konstantinović-Vilić, prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, prof. dr Nevena Petrušić, mr Ivana Stevanović i Brankica Grupković.]

⁴[Nikolić-Ristanović, V. (ur.) (2002) op. cit.; Nikolić- Ristanović, V., Ćopić, S. (2002) Legal reform regarding domestic violence in Serbia. The Rights of Women Bulletin, autumn 2002: 23-26.]

⁵[U ekspertskom timu su bili: prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, prof. dr Nataša Mrvić-Petrović, prof. dr Milan Škulić i mr Sanja Ćopić.]

Tokom 2004. i 2005. godine VDS je u saradnji sa Međunarodnim centrom za politiku migracija i razvoj (ICMPD) iz Beča, NVO Ženska soba iz Hrvatske i LaStrada iz Moldavije realizovalo projekat Unapređenje strategija implementacije nacionalnih planova akcije za borbu protiv trgovine ljudima u zemljama koje su u procesu stabilizacije i priključivanja, koji je imao za cilj podršku nacionalnim timovima i civilnom društvu u izradi i implementaciji nacionalnih planova akcije za borbu protiv trgovine ljudima. VDS je bio zadužen za analizu stanja i predlaganje reformi u Srbiji, Makedoniji i Albaniji. To je bio dobar osnov za rad na pripremi prve Strategije borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji.

Viktimološko društvo Srbije je 2010. godine uputilo komentare i sugestije na Nacrt Zakona o socijalnoj zaštiti Ministarstvu rada i socijalne politike RS, koji su bili usmereni na jasnije definisanje položaja nevladinih organizacija (udruženja građana), koje pružaju određene vidove socijalnih usluga građanima, pre svega žrtvama nasilja i drugih vidova kriminaliteta, i na proširivanje ciljeva i delatnosti socijalne zaštite u Republici Srbiji na oblast suzbijanja nasilja u porodici. Pored toga, VDS je uzelo aktivno učešće u zalaganju za izmene zakona vezano za naknadu štete žrtvama, ratifikaciju Konvencije o naknadi štete i uspostavljanje mehanizma za naknadu štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja.

Članice VDS su aktivno učestvovale u izradi strateških dokumenata i podzakonskih akata, i to: Nacionalnog plana aktivnosti za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti i Strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici u RS, kao i u davanju komentara na nacrte strateških i podzakonskih akata, i to: Nacrt Strategije policije u lokalnoj zajednici, nacrt dokumenta Razvoj standarda i procedura za primenu vaspitnih naloga, Nacrt pravilnika o minimalnim standardima za pružanje savetodavno-terapijskih i socijalno-edukativnih usluga u socijalnoj zaštiti, Nacrt strategije o ostvarivanju prava žrtava i svedoka krivičnih dela i slično.

Najzad, VDS je bilo aktivno i tokom procesa razvijanja i zalaganja za usvajanje izmena Okvirne odluke EU o položaju žrtava u krivičnom postupku, a potom i Direktive Evropske unije o uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtava kriminaliteta.

Tokom 2016. godine VDS je podržalo kampanju Potpisujem, koju sprovodi Autonomni ženski centar sa partnerskim organizacijama, a koja je posvećena zalaganju za punu primenu Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. U okviru ove kampanje VDS je bilo aktivno u prikupljanju potpisa za peticiju: Proglašenje 18. maja za Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja.

Praćenje primene postojećih zakona u praksi se tokom proteklih dvadeset godina realizovalo prevashodno kroz praćenje suđenja, obraćanje u svojstvu prijatelja suda (amicus curiae) i praćenje položaja žena u zatvoru i pritvoru i uslova u ustanovama za izvršenje mere pritvora i kazne lišenja slobode, ali i kroz rad službe za žrtve VDS info i podrška žrtvama, odnosno pružanje pomoći i podrške žrtvama različitih oblika kriminaliteta.

Praćenje suđenja za različita krivična dela predstavlja jednu od stalnih aktivnosti VDS još od njegovog osnivanja. Posebna pažnja bila je posvećena praćenju položaja žena-žrtava u krivičnom postupku i zalaganju za adekvatniju kaznenu politiku u slučajevima nasilja u porodici i ubistava žena žrtava nasilja, ali i ubistava koje su izvršile žene žrtve nasilja prema nasilnicima. U ovim postupcima, članice VDS su se pojavljivale u svojstvu prijatelja suda, pokušavajući da, kada je opravdano, utiču na pravosudne organe u pogledu kvalifikacije krivičnog dela, utvrđivanja krivične odgovornosti i odmeravanja kazne, da ukažu na potrebu adekvatnijeg uzimanja u obzir nasilja kome je žena bila izložena i to ne samo neposredno pre kritičnog događaja već uopšte. Pored toga, VDS se u cilju ujednačavanja sudske prakse u slučajevima u kojima su žene bile žrtve nasilja u porodici, pa su, u odsustvu blagovremene rekacije i pomoći, izvršile krivično delo, obraćalo i Vrhovnom sudu Srbije. Pored praćenja navedenih slučajeva, VDS je radilo na praćenju krivičnih postupaka za krivično delo silovanja, trgovine ljudima ili za druga krivična dela a u vezi sa trgovinom ljudima, za krivična dela organizovanog kriminaliteta i za ratne zločine.

Primena zakona u praksi pratila se i kroz rad sa žrtvama koje su se obraćale službi za žrtve Viktimološkog društva Srbije VDS info i podrška žrtvama.

Dakle, ova aktivnost je tokom prethodnog perioda imala dvostruku funkciju. S jedne strane, ona predstavlja logičan nastavak aktivnosti u vezi sa zalaganjem za izmene zakona, jer se radi na praćenju primene relevantnih zakonskih odredbi u praksi kako bi se uočile prednosti i nedostaci i radilo na daljem zalaganju za reforme u pogledu poboljšanja položaja žrtava na opštem planu. Sa druge strane, kroz pojavljivanje u svojstvu prijatelja suda i neposredan rad na pružanju pomoći žrtvama, VDS se zalagalo za poboljšanje položaja žrtava na individualnom planu.

VDS je 2002. godine pokrenulo kampanju pod nazivom Amnestija za žrtve – Dokle robijom na robiju?. Pokretanje kampanje usledilo je nakon izmene krivičnog zakonodavstva u smislu uvođenja krivičnog dela pod nazivom nasilje u porodici, a neposredan povod bilo je samoubistvo jedne žene koja se nalazila na izdržavanju zatvorske kazne u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, a koja je bila žrtva dugogodišnjeg nasilja u porodici. Kampanja se ogleda u zalaganju za poboljšanje položaja žena žrtava nasilja koje su, u odsustvu blagovremene reakcije organa formalne kontrole i adekvatne zaštite, izvršile krivično delo braneći se od nasilja. Ova aktivnost se sastoji u pružanju pomoći i podrške ženama, praćenju suđenja, obraćanju sudu (u svojstvu amicus curiae), tužilaštvu i Ministarstvu pravde u vezi sa konkretnim slučajevima i slično. U okviru ove kampanje VDS se zalaže za pomilovanje žena koje su, braneći se od nasilja, lišile života svoje nasilnike. Kao rezultat ove kampanje pomilovano je osam žena, na osnovu čega im je prekinuta ili skraćena zatvorska kazna, a dve žene su dobile uslovni otpust.

Aktivnosti na praćenju ljudskih prava žena u pritvoru i zatvoru i zalaganje za poboljšanje uslova u pritvoru i zatvoru i (ukupan) adekvatan tretman žena žrtava nasilja koje su izvršile krivično delo započete su još 1996. godine u okviru Grupe za ženska prava, a potom su nastavljene u okviru VDS. Sa kraćim prekidima, zalaganje za ljudska prava žena u pritvoru i zatvoru predstavljalo je dugoročnu i kontinuiranu aktivnost VDS, koja je posebno intenzivirana u sklopu projekta Ljudska prava žena u zatvoru – Zalaganje za žene žrtve nasilja koje se nalaze u zatvoru (2011-2013) i Priprema za izlazak na slobodu i socijalna integracija osuđenica (2012-2013). Osnovna ideja ove grupe aktivnosti bila je da se zajedničkim snagama, zajedno sa zaposlenima u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, i u saradnji sa drugim nevladinim organizacijama, institucijama i nezavisnim državnim telima, radi na poboljšanju uslova života i poštovanju prava osuđenih žena, uz posebno vođenje računa o specifično ženskim potrebama, posebno o ženskom zdravlju i potrebama žena koje su pre izvršenja dela trpele nasilje i koje su krivično delo, koje ih je dovelo u zatvor, izvršile u neposrednoj vezi sa tim nasiljem.

Zalaganje za poboljšanje uslova u zatvoru i (ukupan) adekvatan tretman žena žrtava nasilja se odvijalo na pojedinačnom i na opštem nivou. Na pojedinačnom nivou, zalaganje je bilo usmereno na podršku pojedinim ženama, koje su bile žrtve nasilja i u vezi sa njim su izvršile krivično delo, pa su se našle u zatvoru, i to za dobijanje uslovnog otpusta ili pomilovanja. Ova aktivnost je u neposrednoj vezi sa kampanjom Amnestija za žrtve nasilja – Dokle robijom na robiju?. Uz to, radilo se na osnaživanju pritvorenica i osuđenica, posebno onih koje su ranije trpele nasilje i pružanju podrške u procesu njihove reintegracije kroz službu VDS info i podrška žrtvama.

Zalaganja na opštem planu bila su usmerena ka tome da zatvor za žene bude van zidova, da to bude ustanova otvorenog tipa, te da se faktičko stanje usaglasi sa pozitivnim propisima (ovo zalaganje je počelo još 1997. godine) i da se poboljšaju uslovi života žena u pritvorskim jedinicama i u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, a sa tim u vezi i ka povećanju budžeta za ženski zatvor. S tim u vezi, važno je istaći da je država prepoznala potrebu menjanja postojećeg stanja, pa su 2016. godine počeli radovi usmereni na izmeštanje otvorenog i poluotvorenog odeljenja van zavodskih zidova. Takođe, značajno je ukazati da se kroz aktivnosti na zalaganju za ljudska prava žena u pritvoru i zatvoru radilo i na stalnom produbljivanju saradnje sa Kazneno-popravnim zavodom za žene u Požarevcu i Upravom za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, ali i na uspostavljanju strateške saradnje sa Zaštitnikom građana RS i Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, kao i drugim nevladinim organizacijama, što predstavlja važan osnov daljih zalaganja.

U cilju poboljšanja položaja žrtava u Srbiji, VDS je bilo aktivno na planu zalaganja za razvoj službi za žrtve i razvijanje sistema podrške žrtvama u Srbiji.

U okviru projekta Razvoj službi za žrtve u Srbiji, tokom 2006. i 2007. godine VDS je radilo na osnivanju lokalnih službi za žrtve u dva grada u Srbiji: Velikoj Plani i Nišu. Identifikovane su dve lokalne organizacije: „Žene u akciji“ iz Velike Plane i „SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja“ iz Niša, nakon čega se započelo sa konsultacijama i organizacijom treninga za koordinatore ovih službi. Nakon treninga za koordinatore lokalnih službi za žrtve, otpočelo se sa pripremom za javnu promociju i početak rada službi za žrtve u ovim mestima.

Preko svojih predstavnica, prof. dr Vesne Nikolić-Ristanović i Jasmine Nikolić, VDS je tokom 2015. i 2016. godine bilo uključeno u Nadzorni odbor projekta Podrška uspostavljanju nacionalnog sistema podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji, koji je sprovela Misija OEBS u Srbiji. Nadzorni odbor je bio zadužen za sprovođenje projekta i trebalo je da omogući uspešnu i blagovremenu realizaciju delova Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23 u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, a vezano za podršku žrtvama i svedocima. U Nadzornom odboru su, pored predstavnika VDS i OEBS-a, bili i predstavnici državnih organa i institucija (Ministarstva pravde, Visokog saveta sudstva/Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva/Državnog veća tužilaca i Ministarstva unutrašnjih poslova).

Zalaganja za razvijanje sistema podrške žrtvama u Srbiji nastavljeno je tokom 2017. godine u okviru projekta koji su realizovali Evropska podrška žrtvama i Svetska banka pod nazivom Službe za podršku žrtvama u Srbiji. Ovaj projekat imao je za cilj da pruži podršku Vladi Republike Srbije da, u kontekstu pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom, razvije i uspostavi nacionalni sistem službi za žrtve, koji je u skladu sa odredbama Direktive EU o uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtava kriminaliteta i doprinese unapređenju usluga za žrtve u Srbiji. VDS je bilo zaduženo za mapiranje organizacija i institucija koje pružaju pomoć i podršku žrtvama, pravljenje baze podataka, koja je pretočena u interaktivnu mapu, pružanju podrške u kampanji koja ima za cilj podizanje svesti i informisanje građana i institucija i organizacija o pravima žrtava i postojećim uslugama pomoći.

Nakon društvenih i političkih promena 2000. godine, a posebno od 2005. godine, reforme krivičnog i maloletničkog zakonodavstva su išle u pravcu unošenja elemenata restorativne pravde i alternativnih sankcija, mera i vidova postupanja u reagovanju na kriminalitet punoletnih i maloletnih učinilaca krivičnihdela. To je predstavljalo osnov za zalaganja VDS za širu primenu alternativnih sankcija i mera restorativne pravde, posebno kako bi se poboljšalo stanje u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, koje su nekoliko godina unazad prenaseljene, što predstavlja direktno kršenje međunarodnih standarda. S tim u vezi, VDS se posebno zalagalo za primenu alternativnih sankcija u slučaju kratkih kazni zatvora i pojedinih kategorija osuđenica (žene žrtve nasilja, trudnice, žene sa decom, stare žene).

Na zalaganju za primenu restorativnih pristupa u zatvorima VDS je radilo i u okviru projekta Zaštitnika građana Republike Srbije Jačanje kapaciteta Zaštitnika građana za zakonodavne inicijative kroz saradnju sa organizacijama civilnog društva. S tim u vezi, VDS je 2016. godine bilo angažovano na pisanju izveštaja za Zaštitnika građana pod nazivom „Restorativni pristupi u primeni alternativnih sankcija i izvršenju kazne zatvora u Srbiji“.

Na zalaganju za širu primenu restorativnih pristupa i alternativnih sankcija radilo se i kroz akciona istraživanja, organizovanje konferencija, okrugle stolove, tribine, kroz štampanje i distribuciju informativnog materijala namenjenog informisanju i podizanju svesti građana, institucija, nevladinih organizacija i medija o restorativnoj pravdi i alternativnim sankcijama, kao i kroz rad sa žrtvama koje se obraćaju službi za žrtve VDS info i podrška žrtvama.

Pored toga, zalaganja VDS bila su usmerena i na promovisanje restorativnih pristupa u bavljenju prošlošću i prevenciji i reagovanju na konflikte između pripadnika različitih etničkih grupa u Srbiji danas. Na tome se posebno radilo u okviru projekata i drugih aktivnosti usmerenih na traganje za modelom istine i pomirenja koji odgovara Srbiji i regionu.

VDS je nakon osnivanja iniciralo vođenje podataka o žrtvama krivičnih dela u okviru pravosudne statistike. Ova inicijativa je delimično prihvaćena i od 2007. godine pravosudna statistika u Srbiji po prvi put obuhvata i podatke o broju žrtava, polu i starosti žrtve.

Vezano za zalaganje za evidentiranje podataka o žrtvama važno je istaći da je Srbija bila deo programa COST Akcija IS1206 Femicid širom Evrope, koji omogućava međunarodnu saradnju istraživača u proučavanju femicida. Jedan segment ovog programa odnosio se na evidentiranje podataka o femicidu, kao važnom osnovu za razvijanje preventivnih programa. Rezultat rada na ovom projektu je uspostavljanje Evropske opservatorije o femicidu 2018. godine, u okviru koje su formirane nacionalne istraživačke grupe. Istraživačku grupu za Srbiju čine: prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, dr Sanja Ćopić and mr Ljiljna Stevković.

Od svog osnivanja VDS se zalagalo da viktimologija počne da se izučava kao poseban predmet na fakultetima u Srbiji. Od 1998. godine, viktimologija je počela da se predaje u okviru predmeta kriminologija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu. Predavanja su bila bazirana na udžbeniku iz kriminologije, koji su napisale prof. dr Slobodanka Konstantinović-Vilić i prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, koje su, po prvi put u Srbiji, u jedan univerzitetski udžbenik unele teme kao što su žrtve kriminaliteta, viktimologija, zlostavljanje dece, nasilje u porodici, silovanje u braku, pokret za zaštitu zlostavljenih žena, feministička metodologija i feministička teorija⁶. Taj udžbenik je kasnije ažuriran, pa su unete i mnoge druge viktimološke teme, poput trgovine ljudima, zlostavljanja na radu, proganjanja, nasilja nad starim licima i slično.

Počev od školske 2005/2006. godine, viktimologija je postepeno počela da se uvodi kao poseban predmet na fakultete u Srbiji. Kao izborni predmet, viktimologija je prvo počela da se predaje na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, potom na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, a zatim i na drugim fakultetima u Srbiji. Na većini fakulteta na kojima je viktimologija uvedena kao poseban predmet, predaju ga članovi i članice VDS.

Prema raspoloživim podacima, viktimologija se predaje na sledećim fakultetima u Srbiji:

• Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu (Viktimologija je izborni predmet na osnovnim akademskim studijama. Ovaj predmet je od školske 2005/2006. do 2013. godine predavala prof. dr Slobodanka Konstantinović-Vilić, danas ovaj predmet predaje prof. dr Miomira Kostić);

• Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu (Viktimologija je obavezan predmet na osnovnim akademskim studijama, predaje ga prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, dok je asistentkinja na predmetu mr Ljiljana Stevković);

• Kriminalističko-policijskom univerzitetu (Vktimologija je izborni predmet na osnovnim akademskim studijama kriminalistike, predmet predaje prof. dr Biljana Simeunović-Patić, pored toga, na master i specijalističkim akademskim studijama kriminalistike razvijen je predmet Kriminalistička viktimologija, a predaju ga prof. dr Biljana Simeunović-Patić i prof. dr Tanja Kesić);

• Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu (Viktimologija sa penologijom je izborni predmet na osnovnim akademskim studijama, predavala ga je prof. dr Ivana Simović-Hiber, a danas ga predaje doc. dr Aleksandra Ilić);

• Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Viktimologija je izborni predmet na doktorskim studijama, predaje ga prof. dr Đorđe Ignjatović);

• Fakultetu za primenjenu bezbednost Univerzitet Educons (Viktimologija je obavezan predmet na master akademskim studijama, a predaje ga prof. dr Mitar Kokolj);

• Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (Viktimologija je izborni predmet na master akademskim studijama);

• Departmanu za pravne nauke Internacionalnog Univerziteta u Novom Pazaru (Viktimologija je izborni predmet na osnovnim akademskim studijama).

Pored predmeta viktimologija, bitno je istaći da su tokom prethodnih godina pojedine članice VDS izradile kurikulume i za druge predmete na fakultetima u Srbiji, koji se bave viktimološkim temama, kao što su: Nasilje nad decom, Maloletnička delinkvencija, Žene i zatvor, Pravne studije roda, Rodna ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje, Rodno pravo. Ovi predmeti predaju se na sledećim fakultetima:

• Na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu predaju se predmeti: Nasilje nad decom, Maloletnička delinkvencija i Žene i zatvor (osnoven studije), Kvalitativne metode u kriminologiji i viktimologiji (master akademske studije) – kurikulume je razvila i predmete predaje prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, kao i Istraživanja u kriminologiji, viktimologiji i društveno reagovanje na delinkventna ponašanja, za koji je deo koji se odnosi na viktimologiju zadužena prof. dr. Vesna Nikolić-Ristanović.

• Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu predaju se predemti: Pravne studije roda i Rodna ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje. Predmet Pravne studije roda razvile su prof. dr Slobodanka Kostantinović Vilić, prof. dr Nevena Petrušić i doc. dr Natalija Žunić, koje su predavale ovaj predmet; danas je ovaj predmet izborni na osnovnim studijama, a predaju ga prof. dr Miomira Kostić i doc. dr Natalija Žunić, članice VDS, kao i doc. dr Darko Dimovski. Rodna ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje je predmet na master studijama – smer unutrašnjih poslova, a predaju ga prof. dr Miomira Kostić i prof. dr Nevena Petrušić.

• Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu predaje se predmet Rodno pravo; to je izborni predmet na osnovnim akademskim studijama, a predaju prof. dr Dragica Vujadinović i doc. dr Vojislav Stanimirović.

Najzad, važno je istaći i rad članica VDS na razvoju Kliničkog programa obuke za zaštitu prava žena i Pravne klinike za zaštitu prava žena, koja je razvijena u okviru Pravne klinike na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu kroz istoimeni projekat, koji je počev od 1. novembra 2010. godine realizovao Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju iz Niša u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Nišu i Autonomnim ženskim centrom iz Beograda kao deo projekta „Prava žrtava nasilja u porodici – ka evropskim rešenjima“. Razvijanju ovog programa i Pravne klinike za zaštitu prava žena poseban doprinos su dale članice i osnivačice VDS prof. dr Slobodanka Konstantinović-Vilić, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu u penziji, i prof. dr Nevena Petrušić, redovna profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu.

⁶[Konstantinović-Vilić, S., Nikolić-Ristanović, V. (1998) Kriminologija. Niš: Studentski kulturni centar.]