Nagrade Viktimološkog društva Srbije

Viktimološko društvo Srbije je 2009. godine ustanovilo tri nagrade:

  • Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se pojedincima/pojedinkama ili organizacijama koji su svojim aktivnostima ili zalaganjima dali veliki i trajan doprinos unapređenju prava žrtava i ostvarivanju ciljeva zbog kojih je Društvo osnovano.
  • Nagrada za doprinos razvoju nekonfliktnog i sveobuhvatnog pristupa bavljenju ratom i ratnim zločinima „Treći put. Nagrada „Treći put“ se dodeljuje pojedincima/pojedinkama ili organizacijama koji su svojim aktivnostima ili zalaganjima dali poseban doprinos razvoju nekonfliktnog i sveobuhvatnog pristupa bavljenju posledicama rata i izgradnji mira u Srbiji.
  • Nagrada talentovanom mladom istraživaču/istraživačici. Nagrada talentovanom mladom istraživaču/istraživačici, dodeljuje se mladima za posebno kvalitetan naučno-istraživački rad iz oblasti viktimologije, a ima za cilj podsticanje mladih za bavljenje naučno-istraživačkim radom u oblasti viktimologije.

Dobitnici/e nagrada za 2023. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se Brankici Janković

Brankica Janković je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, master studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i doktorantkinja je na Fakultetu za bezbednost u Beogradu. Nаrоdnа Skupštinа Rеpublikе Srbiје izаbrаlа је Brankicu Janković za pоvеrеnicu zа zаštitu rаvnоprаvnоsti 2015. (prvi mandat), a zatim i 2020. godine, štо је njеn drugi mаndаt nа čеlu instituciје. Dugi niz godina, a posebno nakon izbora za poverenicu za ravnopravnost, Brankica Janković se dosledno zalaže za poštovanje ljudskih prava svih građana i građanki, za prepoznavanje diskriminacije i blagovremeno i efikasno reagovanje u slučajevima kada do nje dođe. Sa posebnom pažnjom zalaže se za poštovanje prava dece, žena, starijih lica i lica sa invaliditetom. Njene aktivnosti, od početka prvog mandata na mestu poverenice za rodnu ravnopravnost do danas, obeležio je veliki broj izveštaja, podnetih pritužbi i obraćanja javnosti. Brankica Janković reaguje redovno, kako na slučajeve kršenja prava određenih grupa tako i preventivno, u cilju sprečavanja da do njih dođe. Svojim radom i zalagnjima je dala veliki i trajan doprinos unapređenju prava žrtava i ostvarivanju ciljeva zbog kojih je VDS osnovano, pa je Upravni odbor VDS doneo odluku da Brankici dodeli ovu nagradu.

Nagrada talentovanom istraživaču/istraživačici dodeljuje se Sanji Kalajdžić, Tamari Trajković i Aleksandri Stojanović

Sanja Kalajdžić je odbranila master rad na temu „Izbeglice kao žrtve i preživeli“, pod mentorstvom prof. dr Vesne Nikolić-Ristanović, na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Tema njenog master rada je veoma aktuelna već decenijama, a aktuelizuje se poslednjih godina sa brojim političkim i društvenim promenama širom sveta. Posebna vrednost rada je u njegovom empirijskom delu. Sprovedeno je kvalitativno istraživanje, koje je bilo pravi izazov za Sanju, naročito ako se ima u vidu da je o iskustvu rata i izbeglištva pričala sa ljudima različite starosne dobi i to nakon skoro tri decenije, vraćajući ih tako u prošlost, posebno ako o njoj ne pričaju često i ne žele da se prisećaju. Kroz svoj rada je uspešno nastojala da učini korak napred u tretiranju izbeglica, ne samo kao žrtava, već kao  reživelih, jer, kao što je navela u zaključku: „izbeglice jesu žrtve, ali ne moraju žrtve da budu celog života“. Verujemo da će ova nagrada biti podsticaj za dalje bavljenje naučno-istraživačkim radom, posebno u domenu viktimologije.

Tamara Trajković je odbranila master rad na temu „Predrasude i stereotipi o seksualnosti i njihov uticaj na pojavu seksualnog nasilja“, pod mentorstvom prof. dr Vesne Nikolić- Ristanović, na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Tema Tamarinog master rada je aktuelna i veoma važna, ali je dugo bila zapostavljena, čak i u istraživanjima. Njenoj aktuelizaciji su doprineli pokreti poput #metoo ili #nisamprijavila, kao i pojedinačni slučajevi seksualnog nasilja koji su se dogodili u Srbiji. Ipak, i dalje smo svedoci koliko u javnom diskursu ali i svakodnevnoj komunikaciji dolaze do izražaja predrasude i stereotipi vezani za  eksualno nasilje i seksualnost. Upravo zato je istraživanje koje je Tamara sprovela značajno. Ono pruža dobar osnov za dalji rad na prevenciji, pre svega kroz  svešćivanje stereotipa i predrasuda a potom i kroz rad na njihovom umanjivanju i eliminisanju, što je važno i za prevenciju viktimizacije seksualnim nasiljem ali i za vršenja seksualnog nasilja prema drugima. Verujemo da će ova nagrada biti važan podsticaj za Tamaru da nastavi da se bavi naučno-istraživačkim radom, posebno u domenu viktimologije.

Aleksandra Stojanović je odbranila master rad na temu „Stavovi o nasilju nad ženama u seoskim sredinama” na Univerzitetu u Nišu – Filozofskom fakultetu, pod mentorstvom doc. dr Ivane Janković, u okviru kog je sprovela istraživanje na uzorku 250 žena, starosti od 18 do 70 godina u deset sela Rasinskog okruga. Ovo istraživanje daje dragocene podatke o stavovima žena u seoskim sredinama u pogledu partnerskog nasilja nad ženama, kao i o njihovim ličnim iskustvima sa ovim oblikom nasilja što predstavlja svojevrstan doprinos razumevanju ovog problema. Ona u svom radu kombinuje kvantitativan i kvalitativan pristup istraživanju što njenom radu obezbeđuje bogatstvo različitih podataka i kvalitet samog rada. Posebno se ističe njena motivacija za istraživanje ove teme. Za sprečavanje i prevenciju nasilja upravo su nam potrebni angažovani pojedinci i pojedinke koji prepoznaju potrebu za promenom u svom okruženju i spremni su da u tim promenama i učestvuju. Takve pojedine i pojedinke, a među njima je Aleksandra, treba podržati, a jedan vid podrške je upravo ova nagrada Viktimološkog društva Srbije koja joj je dodeljena.

 

Dobitnici/e nagrada za 2022. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se Radmili Gujaničić

Radmila Gujaničić je dugogodišnja članica Viktimološkog društva Srbije, koja je još 1998. godine osnovala prvu feminističku grupu u Zapadnoj Srbiji, Ženski centar Užice. U okviru Ženskog centra Užice, Radmila se bavi rodnim studijama, ekonomskim osnaživanjem žena uopšte i posebno žena sa sela, kao i borbom protiv diskriminacije po osnovu pola i roda. Autorka je i realizatorka velikog broja obuka za ekonomsko osnaživanje žena. Radila je na osnivanju ženskih grupa u Zapadnoj Srbiji i osnivanju zadruga. 2010 godine je inicirala i pomogla pokretanje projekta „Prikupljanje i reciklaža tekstila prema održivim socijalnim uslugama“, projekat je prepoznat od strane Nacionalne službe za zapošljavanje i drugih institucija kao važan za zapošljavanje žena iz ugroženih grupa. Na temeljima navedenog projekta nastao je RETEX, inovativni centar za prikupljanje i reciklažu tekstila koji trenutno zapošljava više od 10 žena iz ugroženih grupa. Radmila Gujaničić je 2015. godine u okviru Ženskog centra Užice pokrenula novu uslugu SOS telefona, koja je u junu 2018. licencirana. Od 2015. godine, pored aktivnog rada na ekonomskom osnaživanju žena, Radmila se aktivno bavi zagovaračkim procesima za regionalizaciju SOS telefona i izgradnju sigurne kuće na području Zlatiborskog okruga. Aktivna je u Mreži Žene protiv nasilja, u okviru koje je 2022. godine radila na Mapiranju kapaciteta i usluga Mreže žene protiv nasilja. Sinergija rada na ekonomskom osnaživanju i pomoći i podršci ženama žrtvama nasilja jedan je od najboljih načina da im se pomogne da izađu iz nasilja. Imajući sve u vidu, Upravni odbor je doneo odluku da Radmili Gujaničić dodeli nagradu za doprinos unapređenju prava žrtava i tako da priznanje za njen entuzijazam, požrtvovanost i istrajnost.

 

Dobitnici/e nagrada za 2021. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se Jadranki Radovanović

Jadranka Radovanović je završila Filozofski fakultet u Beogradu 1980. godine na grupi za psihologiju, smer – klinička i dečija psihologija. Pored formalnog obrazovanja, Jadranka je pohađala, odnosno završila različite nacionalne i internacionalne edukacije u oblasti psihosocijalne podrške i zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja u porodici. Poslednje četiri decenije, tačnije od 1980ih godina do danas, Jadranka aktivno doprinosi unapređenju 8 prava žrtava, sa posebnim akcentom na unapređenje prava i zaštitu dece i mladih ljudi kao žrtava. Viktimologijom i pravima žrtava je počela da se bavi najpre aktivno učestvujući u radu Jugoslovenskog viktimološkog društva, kao deo male grupe naučnih radnika i stručnjaka koja je u tom društvu predstavljala Srbiju. Jedna je od osnivačica i dugogodišnja članica Viktimološkog društva Srbije (VDS). U periodu 1997- 2001. godine bila je članica Izvršnog odbora VDS. Takođe, u svojoj biografiji ima objavljene stručne radove na temu zlostavljanja i zanemarivanja dece, problema usamljenosti i prevencije agresivnog ponašanja kod mladih. Kontinurano radi na psihosocijalnoj podršci deci i mladima, te edukaciji i podizanju svesti javnosti o njihovim problemima putem gostovanja u medijima. Do penzionisanja je bila zaposlena u osnovnoj školi „Jovan Dučić“, u Beogradu, gde je, kao školska psihološkinja, veoma rano (mnogo pre nego što je to prepoznato od strane države) prepoznala probleme dece žrtava nasilja i dece iz romske populacije, i svesrdno im pomagala i obezbeđivala zaštitu, kako od nasilja tako i od diskriminacije. Od 1996. godine kontinuirano radi u Savetovalištu za mlade pri Domu omladine u Beogradu. U periodu 1997-1999. bila je angažovana na podršci deci i ženama žrtvama nasilja u Savetovalištu protiv nasilja u porodici. Imajući sve prethodno navedeno u vidu, Upravni odbor je bio mišljenja da je momenat da se Jadranki oda priznanje za sve njene doprinose, te da se njen višedecenijski rad na zalaganjima za prava žrtava i pružanju podrške žrtvama, posebno deci i mladima, učini vidljivim.

 

Dobitnici/e nagrada za 2020. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se dr Zorici Mršević

Dr Zorica Mršević je naučna savetnica Instituta društvenih nauka u Beogradu i članica Viktimološkog društva Srbije. Od 1992. do danas, dr Mršević je bila aktivna na feminističkoj, naučnoj, aktivističkoj i međunarodnoj sceni, posebno se zalažući za zaštitu prava žrtava iz marginalizovanih kategorija stanovništva. Bila je jedna od osnivačica i prvih predavačica Ženskih studija u Beogradu, SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja, Autonomnog ženskog centra, Jukoma, Labrisa i dr. Svojim pregalačkim, tri decenije dugim radom spojila je i spaja feminističku teoriju i istraživačke aktivnosti sa LGBT aktivizmom, sve to zajedno sa predavačkim aktivnostima, kao i praksom međunarodnih organizacija i domaćih državnih i vladinih tela, nezavisnih institucija, angažovanjem u oblasti javnih politika i kreiranja nacrta zakona, državnih strategija i akcionih planova u oblasti rodne ravnopravnosti, antidiskriminacije, ljudskih prava i fenomenologije nasilja, sa nesumnjivim uticajem na unapređivanje prava žrtava nasilja i diskriminacije iz najmarginalizovanijih kategorija stanovništva. Autorka je više od dvadeset knjiga i preko 400 naučnih radova objavljivanih u domaćoj i inostranoj naučnoj periodici, rukovodila i/ili učestvovala u više desetina istraživačkih projekata sagledavajući prava žrtava uvek kroz prizmu svog doslednog feminističkog opredeljenja. Originalan doprinos društvenim promenama u Srbiji daje kroz

svoj istraživački, predavački i aktivistički rad na zaštiti i unapređenju prava LGBTI osoba. Autorka je prvih u Srbiji objavljenih istraživačkih, naučnih radova o: slobodi javnog okupljanja LGBT osoba (paradama ponosa), opravdanosti i nužnosti pravne regulative istopolnih zajednica u Srbiji, lezbejskom identitetu i pravima. Dr Mršević je posebno fokusirana na prava, status i depatologizaciju trans osoba. Učestvovala je u koncipiranju Modela zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, koji je baziran na principima depatologizacije i samoodređenja.

Nagrada „Treći put“ dodeljuje se dr Milovanu Pisarri

Dr Milovan Pisarri je istoričar i direktor Centra za primenjenu istoriju iz Beograda. Kroz svoj dosadašnji naučno-istraživački i aktivistički rad vidljiv je njegov doprinos razvoju nekonfliktnog i sveobuhvatnog pristupa bavljenju posledicama Drugog svetskog rata, ratovima tokom devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije, kao i izgradnji beskonfliktnog društva u Srbiji i regionu. U središtu njegovog interesovanja je stradanje manjinskih grupa, a u fokusu njegovih istraživanja su položaj civila pod okupacijom i zločini izvršeni nad njima. Doktorsku disertaciju je odbranio na fakultetu u Veneciji 2011. u kojoj se bavio zločinima nad civilima u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata. Dr Pisarri je, zajedno sa još osam eksperata i aktivista, osnovao Centar za primenjenu istoriju sa ciljem da se građanima približi istorija marginalizovanih grupa, mesta stradanja, antiratni otpor i pacifizam. Aktivnosti Centra, pored istraživanja, obuhvataju izložbe, seminare za nastavnike i učenike, javna vođenja, konferencije. Cilj ovih aktivnosti je da se govori o zaboravljenim žrtvama, ali i da se izgradi drugačiji narativ od dominantnog, koji se još uvek temelji na veličanju nacionalizma i militarizma, na stvaranju mitova o ratnim poduhvatima i na netoleranciji prema drugim narodima.

 

Dobitnici/e nagrada za 2019. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se Romskom centru za ţene i decu Daje iz Beograda (Srbija) i Fani Deliji, izvršnoj koordinatorki Centra za romske inicijative iz Nikšića (Crna Gora)

Romski centar za žene i decu Daje (Roma Daje) osnovan je 2001. godine od strane žena iz romskog naselja u Zemun Polju, u cilju suprotstavljanja seksualnom nasilju kome su ţene bile izložene na putu do urbanog dela naselja. Tokom 18 godina rada, organizacija Daje bila je posvećena borbi za dostojanstven ţivot bez nasilja i diskriminacije prema Romkinjama i poboljšanje poloţaja Romkinja u svim sferama ţivota, pre svega u pogledu prava na obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje, prava na odabir partnera i planiranja porodice. Organizacija Daje ima SOS telefon za ţene i decu žrtve nasilja i diskriminacije, a podršku ženama sa iskustvom nasilja pruža i u neformalnim romskim naseljima u Beogradu. Daje je članica Mreže Žene protiv nasilja, Ženske Romske Mreţe i Mreže Žena u crnom Srbije. Entuzijazam, poţrtvovanost i vredan rad na polju poštovanja ljudskih prava i borbi za dostojanstven život bez nasilja posebno osetljivih grupa kao što su Romkinje, opredelili su Upravni odbor VDS da donese odluku da se organizaciji Daje dodeli nagrada za unapređenje prava žrtava.

Fana Delija je izvršna koordinatorka Centra za romske inicijative iz Nikšića (Crna Gora), ženske, romske i egipćanske, nevladine organizacije, koja je osnovana 2004. godine. Učestvovala je u brojim projektima koji su imali za cilj integraciju Romkinja u crnogorskom društvu i poboljšanje položaja romske i egipćanske zajednice, posebno žena, podstičući ih da nastave svoje obrazovanje, ekonomski se osnaţe i politiĉki participiraju u društvu. Tokom protekle četiri godine bila je prevashodno angažovana na prevenciji deĉijih ugovorenih brakova i pruţanju podrške ţrtvama nasilja u porodici, posebno u svojstvu lica od poverenja. Članica je Nacionalnog operativnog tima za borbu protiv porodiĉnog nasilja i nasilja nad ţenama i Multidisciplinarnog tima za porodiĉno nasilje u okviru Centra za socijalni rad Nikšić. Autorka je akreditovanog programa obuke struĉnih radnika/ca, saradnika/ca i članova/ica multidisciplinarnih timova za prevenciju i suzbijanje deĉijih ugovorenih brakova. Zbog svoje posvećenosti zalaganju za ekonomsko osnaţivanje ţena, posebno Romkinja i Egipćanki, borbu protiv nasilja nad ţenama, posebno nasilja u porodici, i prevenciju deĉijih ugovorenih brakova u Crnoj Gori, Upravni odbor VDS je odluĉio da joj dodeli nagradu za unapeĊenje prava žrtava. 

Nagrada „Treći put“ dodeljuje se prim. dr. Branki Antić Štauber i Milanu Đuriću

Prim. dr. Branka Antić Štauber je predsednica Udruženja „Snaga žene“ Tuzla, koje pruža psihološku, socijalnu, medicinsku, pedagošku i pravnu pomoć ženama, adolescentkinjama i deci, koji su pretrpeli različita traumatska iskustva usled ratnih i posleratnih dešavanja u Bosni i Hercegovini. U svom radu, Branka, kao i Udruženje „Snaga žene“, prihvata inkluzivni pristup u bavljenju posledicama rata i drugih vidova stradanja. Povodom 20 godina postojanja i rada 8 Udruženja pripremljena je izložba pod nazivom Žive smo – Snovi Žena u BiH i teŽak put do njihovog ostvarenja, koja govori o 11 žena iz sva tri entiteta, koje su preživele rat u bivšoj Jugoslaviji, koje su impresionirale Branku i njene saradnice svojim načinom borbe za bolji život. Ova izložba je još jedan način da se podrži dijalog o mogućnostima procesa oporavka u još uvek podeljenom društvu Bosne i Hercegovine. Prim. dr. Branka Antić Štauber je kroz svoj primarni, lekarski posao i kroz rad u udruţenju „Snaga žene“ dala veliki doprinos da životi drugih, posebno drugih žena, budu lepši i prijatniji. Upravni odbor VDS je odlučio da Branki dodeli nagradu „Treći put“ kao priznanje za njen višegodišnji predan rad na osnžţivanju žena i zajednica u BiH, uspostavljanju dijaloga i razvoju nekonfliktnog društva. To je ujedno i priznanje i podsticaj za dalji rad za sve njene saradnice u Udruženju „Snaga žene“.

Milan Đurić je student master studija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, jedan je od osnivača i predsednik Udruženja slabovidih i slepih grada Valjeva i koordinator programa „Korak ka socijalnom preduzetništvu“, koji ima za cilj stvaranje uslova za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, žrtava rata i drugih teško zapošljivih kategorija. Kao dvanaestogodišnji dečak, 1996. godine, u selu u kome je rođen, prilikom eksplozije zaostalog ratnog materijala, teško je ranjen; izgubio je vid na oba oka i deo šake leve ruke. I pored toga što je zbog dugotrajnog lečenja kasnio sa redovnim školovanjem i što se suočavao sa brojnim preprekama kako bi nastavio školovanje, Milan je uspeo da završi Fakultet politiĉkih nauka, smer socijalni rad i socijalna politika i da potom upište master studije. Milan je aktivan član većeg broja organizacija i asocijacija koje se zalažu za prava civilnih invalida rata, istinu i pomirenje i zabranu protivpešadijskih mina, kasetne municije i nuklearnog oružja. Bio je organizator aktivnosti i kampanja za podizanje svesti i unapređenje položaja žrtava rata i osoba sa invaliditetom. Upravni odbor VDS je odlučio da Milanu dodeli nagradu „Treći put“. Verujemo da je to važno priznanje ne samo Milanu, već i svim nevinim žrtvama, posebno civilnim žrtvama rata, koje su, nažalost, u Srbiji još uvek nevidljive.

 

Dobitnici/e nagrada za 2018. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se Centru za promociju zdravlja žena i prof. dr Zoranu Pavloviću

Centar za promociju zdravlja žena je ženska nevladina organizacija sa sedištem u Beogradu, koja samostalno postoji deset godina, ali koja ima 25 godina dugo iskustvo u oblasti promocije i zaštite zdravlja žena. Jednu od najznačajnijih oblasti u radu Centra čine aktivnosti usmerene na zaštitu žena žrtava nasilja i promovisanje njihovih prava. U ovoj oblasti pažnja je posvećena neposrednom radu sa ženama koje trpe nasilje, s jedne, i sa zdravstvenim radnicima na svim nivoima zdravstvene zaštite, sa druge strane, sa posebnim naglaskom na edukaciji lekara i drugih medicinskih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti kao najznačajnijoj karici u blagovremenom prepoznavanju nasilja i njegovih posledica i osnaživanju žene da se i sama aktivno uključi u borbu protiv nasilja.

Prof. dr Zoran Pavlović je Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman i redovni profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu. Radio je kao advokat i nosilac javnotužilačke funkcije. Svoj rad na zaštiti i unapređenju prava žrtava započeo je krajem 2000. godine kada je kao zamenik javnog tužioca bio član multidisciplinarnog tima Grada Novog Sada za borbu protiv zlostavljanja. Učestvovao je u ustanovljenju Sigurne kuće u Novom Sadu, kao i u izradi zakona i strateških dokumenata značajnih za zaštitu žrtava. Kroz svoj rad profesor Pavlović se zalagao za unapređenje prava žrtava i poboljšanje njihove zaštite. Takođe, kroz svoj rad radi i na povećanju vidljivosti Viktimološkog društva Srbije čiji je član.

Nagrada talentovanom mladom istraživaču/istraživačici dodeljuje se Nedi Savić

Neda Savić je master pravnica i doktorandkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu.Nagrada joj se dodeljuje za rad pod nazivom Žene kao žrtve ekološkog kriminaliteta i povezanost njihove viktimizacije sa viktimizacijom životinja: ekofeministički pogled, koji je objavljen u naučnom časopisu Temida. U ovom radu Neda je pokazala sposobnost za teorijsko istraživanje i upuštanje u polje koje još uvek nije dovoljno istraženo i koje će predstavljati značajan segment viktimološke teorije i prakse, posebno feminističke i zelene viktimologije. Verujemo da će ova nagrada podsticajno delovati na nju i doprineti da i nadalje ulaže napore da postane dobra I kvalitetna istraživačica.

 

Dobitnici/e nagrada za 2017. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se prof. dr Marc Groenhuijsen-u i Vesni Stanojević

Prof. dr Marc Groenhuijsen je redovni profesoru na Pravnom fakultetu Univerziteta u Tilburgu u Holandiji i predsedniku Svetskog viktimološkog društva. Prof. dr Groenhuijsen je član Holandske kraljevske akademije nauka i počasni član Viktimološkog društva Srbije. Osnivač je iprvi direktor Međunarodnog viktimološkog instituta INTERVICT u Tilburgu. Ova nagrada mu se dodeljuje za višedecenijski rad i značajan doprinos zalaganjima za prava žrtava i razvoj viktimologije u svetu i Evropi, višegodišnju saradnju sa Viktimološkim društvom Srbije i njegovu podršku i doprinos razvoju VDS i njegove vidljivosti u svetu.

Vesna Stanojević je osnivačica i koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, koje radi od 1996. godine. Savetovalište je osnovano sa ciljem da pomogne ženama i deci žrtvama nasilja u porodici. Sredinom 2000. godine u okviru Savetovališta otvorena je prva sigurna kuća. Danas Savetovalište u svom sastavu ima tri Sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja. Savetovalište je pomoglo i podržalo veliki broj žena i dece da izađu iz situacije nasilja i prevaziđu krize u kojima su se našli, uspešno istrajavajući u svom radu više od dve decenije, u velikoj meri zahvaljući upravo zalaganjima i predanom radu Vesne Stanojević.

Nagrada „Treći put“ dodeljuje se prof. dr Stephan Parmentier-u

Prof. dr Stephan Parmentier je redovni profesor na Pravnom fakultetu Katoličkog univerziteta Leuven u Belgiji, koordinatoru istraživanja o ljudskim pravima i tranzicionoj pravdi na Institutu za kriminologiju u Leuvenu i Generalnom sekretaru Međunarodnog udruženja za kriminologiju. Posebno značajna saradnja prof. Parmentier-a sa VDS ostvarena je kroz projekat Restorativna pravda i masovna viktimizacija. Studije slučaja Bosna i Hercegovina i Srbija, koji je dao važan doprinos i podršku razvoju i uobličavanju nekonfliktnog i sveobuhvatnog pristupa bavljenju ratom i ratnim zločinima „Treći put”, koji se zasniva na principima restorativne pravde, a koji je razvijen u okviru Asocijacije zajednička akcija ZA istinu i pomirenje, čije osnivanje je iniciralo i radom koordinira Viktimološko društvo Srbije.

Nagrada talentovanom mladom istraživaču/istraživačici dodeljuje se Zorici Jankov, dr Vidi Vilić i Bojanu Đokiću

Zorica Jankov je master defektološkinji, koja je septembra 2017. uspešno odbranila master rad pod nazivom Strah od kriminaliteta na teritoriji opštine Pančevo na Fakultetu za specijalnu edukaciju I rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. dr Vesne Nikolić-Ristanović. U okviru ovog rada, sprovela je empirijsko istraživanje, koje je imalo za predmet ispitivanje straha od kriminaliteta, odnosno rasprostranjenosti ovog fenomena među stanovnicima opštine Pančevo. Ovaj master rad predstavlja celovit rad, koji se bavi važnom i kod nas nedovoljno istraženom temom, i u kome je Zorica pokazala sposobnost za teorijsko i empirijsko istraživanje.

Dr Vida Vilić je doktor pravnih nauka, koja je 2016. godine uspešno odbranila doktorku disertaciju pod nazivom Povreda prava na privatnost zloupotrebom društvenih mreža kao oblik kompjuterskog kriminaliteta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, pod mentorstvom prof. dr Miomire Kostić. Izradom doktorske disertacije načinila je važan korak kako bi, na osnovu teorijskog izučavanja i empirijskog istraživanja kompjuterskog kriminaliteta i zloupotrebe društvenih mreža, koje je sprovela, postavila osnov za dalje reforme nacionalnog zakonodavstva, kreiranje javnih politika i razvijanje programa prevencije i zaštite žrtava kompjuterskog kriminaliteta.

Bojana Đokić je stručni saradnik–istoričar Muzeja žrtava genocida i studentu doktorskih studija istorije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Nagrada se Bojanu dodeljuje za njegov dosadašnji istraživački rad, koji je prevashodno bio usmeren na žrtve Holokausta i posledice Drugog svetskog rata i ratova tokom devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije.

 

Dobitnici/e nagrada za 2016. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se prof. dr Oliveru Bačanoviću

Prof. dr Oliver Bačanović je dekan i redovni profesor na Fakultetu za bezbednost Univerziteta „Sv. Kliment Ohridski“, Skoplje, Makedonija. Profesor Bačanović je jedan od utemeljivača viktimologije u Makedoniji i prvi koji je na prostorima bivše Jugoslavije počeo da predaje predmet Viktimologija na jednoj visokoškolskoj ustanovi. Od 1996. godine radi na Fakultetu za bezbednost Univerziteta „Sv. Kliment Ohridski“, gde je trenutno dekan i predaje predmete Viktimologija, Maloletnička delinkvencija i Penologija. Profesor Bačanović veoma aktivno sarađuje sa VDS od samog osnivanja. Član je Redakcionog odbora naučnog časopisa Temida već dugi niz godina. Učestvovao je na svim dosadašnjim godišnjim konferencijama VDS i najzaslužniji je za afirmaciju Godišnje konferencije VDS u Makedoniji, na šta ukazuje podatak da svake godine imamo sve više učesnika iz Makedonije. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava profesoru Bačanoviću se dodeljuje zbog njegovog doprinosa unapređenju prava žrtava u Makedoniji i u celom regionu bivše Jugoslavije, kao i afirmaciji viktimologije u Makedoniji i Srbiji, afirmaciji samog Viktimološkog društva Srbije i izgradnji i afirmaciji mladih stručnjaka koji se bave viktimologijom.

Nagrada „Treći put“ dodeljuje se NVO Nova Vizija iz Prijepolja

NVO Nova vizija je neprofitna, nevladina organizacija, koja je osnovana 2001. godine sa sedištem u Prijepolju. NVO Nova vizija radi na promovisanju društva jednakih, aktivnih građana koji neguju toleranciju, poštuju različitost, razvijaju partnerske odnose, promovišu znanje i doživotno obrazovanje. NVO Nova vizija bila je važan partner u realizaciji aktivnosti VDS u okviru potprojekta Viktimološkog društva Srbije Podsticanje dijaloga u multietničkom društvu uz osnaživanje žrtava, koji je realizovan u okviru FP7 projekta finansiranog od strane EU, pod nazivom ALTERNATIVE. Mirsad Duran, predsednik udruženja, i Nermina Duran, programska koordinatorka, pružili su neizmernu pomoć u organizaciji i realizaciji niza aktivnosti, posebno u sprovođenju empirijskog istraživanja, kao i akcionog dela istraživanja, koje je imalo dve faze: organizaciju i realizaciju seminara Od konflikta do mirnog života u zajednici, koji su sprovedeni tokom 2014. godine u tri multietničke sredine u Srbiji, uključujući Prijepolje, i razvijanje Priručnika o najboljim praksama primene restorativnih pristupa u interkulturalnom kontekstu. Tokom prethodne četiri godine, imali smo prilike da zajednički radimo, stvaramo, komentarišemo i učimo jedni od drugih. Mirsad i Nermina su pokazali veliki entuzijazam; uspeli su da okupe ljude iz Prijepolja koji su zainteresovani da rade na promovisanju restorativnih pristupa u prevenciji i rešavanju problema, uključujući konflikte, na lokalnom nivou, a time i na daljem zalaganju za širenje ideje i primenu modela „Treći put“ kao oblika restorativnog dijaloga i modela koji je prepoznat kao moguća primena restorativne pravde u post-konfliktnom društvu. Upravo zbog toga, Upravni odbor VDS je odlučio da nagradu ’Treći put’ dodeli NVO Nova vizija.

Nagrada talentovanom mladom istraživaču/istraživačici dodeljuje se Dani Ivović, Aleksandri Jovanović i Jeleni Cvetanović

Dana Ivović je master defektološkinja. Zaposlena je u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu. 2013. i  2014. godine bila je volonterka Viktimološkog društva Srbije, a u prethodne tri godine pomagala je u organizaciji godišnjih konferencija Viktimološkog društva Srbije. Odbranila je master rad na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju pod nazivom „Stavovi vozača o saobraćajnim propisima i njihovo ponašanje u saobraćaju“, pod mentorstvom prof. dr Vesne Nikolić-Ristanović. U okviru ovog rada sprovela je empirijsko istraživanje i pokazala sposobnost za istraživački rad relevantan za unapređenje položaja žrtava i razvoj viktimologije kao nauke. Imajući to u vidu, Upravni odbor VDS je doneo odluku da dodeli Dani nagradu talentovanom mladom istraživaču/istraživačici, verujući da će to podsticajno delovati na nju i doprineti da i nadalje ulaže napore da postane dobra i kvalitetna istraživačica i da radi na unapređenju prava žrtava.

 Aleksandra Jovanović je master defektološkinja. Radno iskustvo sticala je u gimnaziji „Stevan Sremac“ u Nišu, u Tehničkoj školi „Rade Metalac“ u Leskovcu, kao i u organizacijama civilnog društva koje se bave zaštitom dece, mladih i drugih ranjivih grupa. Napisala je i na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju odbranila master rad pod nazivom „Rodna socijalizacija i izloženost seoskih žena nasilju u braku“, pod mentorstvom prof. dr Vesne Nikolić-Ristanović. U okviru ovog rada uradila je empirijsko istraživanje primenom ankete o viktimizaciji sa ženama u selu Vlase i time dala važan doprinos kako, kod nas retkim, istraživanjima ove vrste sprovedenim u seoskoj sredini, tako i podizanju svesti seoskih žena o rodnim stereotipima, nasilju u braku i mogućnostima prevencije i zaštite. Imajući to u vidu, Upravni odbor VDS je odlučio da dodeli Aleksandri nagradu talentovanom mladom istraživaču/istraživačici. Verujemo da će to podsticajno delovati na nju da nastavi sa istraživačkim radom u oblasti viktimologije i da se angažuje na unapređenju prava žrtava, posebno žena žrtava rodno baziranog nasilja.

 Jelena Cvetanović master defektološkinja. Od 2007. godine je zaposlena na Klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije. Napisala je i na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju odbranila master rad pod nazivom „Iskustvo viktimizacije mobingom u zdravstvu“, pod mentorstvom prof. dr Vesne Nikolić-Ristanović. Za potrebe izrade master rada sprovela je kvalitativno empirijsko istraživanje bazirano na dubinskim intervjuima sa ženama i muškarcima, žrtvama mobinga u zdravstvenim ustanovama u Beogradu. Istraživanje je imalo i akcioni karakter jer je, uporedo sa intervjuisanjem, žrtvama davala objašnjenja i informacije o mogućim oblicima podrške i organizacijama i institucijama kojima mogu da se obrate za pomoć. Time je pokazala sposobnost za primenu kvalitativnih metoda i akcionog pristupa u viktimološkim istraživanjima, kao i za senzitivan odnos prema žrtvama. Imajući to u vidu, Upravni odbor VDS je odlučio da Jeleni dodeli nagradu talentovanom mladom istraživaču/istraživačici, verujući da će to podsticajno delovati na nju da nastavi sa istraživačkim radom u oblasti viktimologije i da se angažuje na unapređenju prava žrtava, posebno žrtava mobinga.

 

Dobitnici/e nagrada za 2015. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se mr Rodoljubu Šabiću i Autonomnom ženskom centru

Mr Rodoljub Šabić  je kao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dao ogroman doprinos unapređenju i zaštiti prava žrtava u izuzetno značajnim i osetljivim oblastima: pravu pojedinca na informaciju od javnog značaja i pravu pojedinca na zaštitu privatnosti. Taj doprinos se ogleda kako na sistemskoj promeni države i društva prema odgovornijem ostvarivanju i zaštiti ovih prava, tako i u konkretnom rešavanju pojedinačnih slučajeva. Kroz svoj rad Rodoljub Šabić je u velikoj meri doprineo odgovornijem i transparentnijem radu organa vlasti u zaštiti prava žrtava i borbi protiv sistemske korupcije. Svojim javnim istupima i iznošenjem stavova i mišljenja, dao je nemerljiv doprinos odgovornijem postupanju državnih organa i ukupnom stanju svesti u društvu na zaštiti prava žrtava. Na sistemskom planu predložio je zajedno sa radnom grupom eminentnih javnih i stručnih radnika tekst nacrta Zakona o zaštiti uzbunjivača čiji koncept, na žalost, Ministarstvo pravde nije prihvatilo, te je predložen i u Narodnoj Skupštini usvojen drugačiji koncept tog zakona. Takođe, u oblasti zaštite prava pojedinaca na privatnost pripremio je i dostavio Ministarstvu pravde potpuno novi tekst Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, čiji koncept Ministarstvo pravde takođe nije prihvatilo. To jasno ukazuje na ogromne napore gospodina Šabića da na sistemskom planu unapredi prava žrtava, ali i na ogromne otpore na koje nailazi od strane nadležnih organa. Ogroman je doprinos Rodoljuba Šabića i na pojedinačnoj zaštiti prava žrtava u oblastima njegovog rada. Od posebnog značaja je njegov doprinos poboljšanju položaja uzbunjivača i upoznavanju javnosti sa posledicama koje su u vezi sa uzbunjivanjem pretrpeli hrabri pojedinci. Zbog svega iznetog, Upravni odbor je odlučio da ove godine dodeli Nagradu za doprinos unapređenju prava žrtava gospodinu Rodoljubu Šabiću u želji da istraje u svojim zalaganjima i naporima, koji su od neprocenjivog značaja za unapređenje prava žrtava u Srbiji.

 Autonomni ženski centar (AŽC) je ženska nevladina organizacija osnovana 1993. godine. AŽC veruje da je život bez nasilja osnovno ljudsko pravo i u skladu s tim obezbeđuje specijalizovanu podršku ženama i podstiče individualni i institucionalni odgovor na muško nasilje prema ženama, doprinosi jačanju ženskih „mreža“ i građanskog društva u celini. Usluge AŽC usmerene su na osnaživanje žena da prevaziđu traume koje su posledica nasilja u porodici, partnerskog nasilja i/ili seksualnog nasilja, kroz psihosocijalnu i pravnu pomoć i podršku. Besplatnu psihosocijalnu i pravnu pomoć i podršku ženama pružaju volonterke. Svake godine se organizuju obuke za nove grupe volonterki, čime se doprinosi stalnom jačanju kapaciteta i ostvaruje kontinuitet u radu SOS telefona. Pored pružanja direktne pomoći i podrške ženama žrtvama nasilja, AŽC sprovodi i edukacije profesionalaca iz svih relevantnih službi, i to u oblasti zaštite od nasilja prema ženama. Takođe vrši nezavisan monitoring primene javnih politika i evaluaciju intervencija javnih službi, kao i javno zagovaranje, a sve u cilju stalnog praćenja i predlaganja izmena relevantih zakona, politika i prakse, kako bi se postojeća rešenja primenjivala na odgovarajući način i osigurala zaštita žena žrtava nasilja. S tim u vezi, posebno su značajni napori vezani za javno zagovaranje usmereno na punu primenu Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici i usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa ovim međunarodnim dokumentom, kao i na usvajanje odgovarajućih zakonskih rešenja vezanih za besplatnu pravnu pomoć, naknadu štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja i slično. Zbog svog aktivizma, entuzijazma i istrajnosti u pružanju podrške ženama žrtvama muškog nasilja i zalaganja i zagovaranja za poboljšanje njihovog pravnog i ukupnog položaja, koje traje već više of 20 godina, Upravi odbor je odlučio da dodeli Autonomnom ženskom centru Nagradu za doprinos unapređenju prava žrtava. Time želimo da odamo priznanje za dosadašnji rad ove organizacije i svih žena koje su, i danas i svih prethodnih godina, bile uključene u rad AŽC. Nadamo se da će ova nagrada biti makar mali dodatni podsticaj da istraju u svojoj misiji, važnoj za dalji razvoj građanskog društva.

Nagrada „Treći put“ dodeljuje se Ljiljani Žižić

Ljiljana Žižić je diplomirana sociološkinja, angažovana u Omladinskom klubu Bačka Palanka, članica NVO Društvo za toleranciju i jedna od osnivačica Savetodavno edukativnog centra, Bačka Palanka. Ljiljana je dugi niz godina angažovana na projektima koji su usmereni na mlade i koji uključuju programe prekogranične saradnje mladih iz Srbije i Hrvatske, kao i na drugim projektima koji se odnose na podsticanje dijaloga, umrežavanje i pronalaženje novih načina razrešavanja konflikata, na lokalnom i regionalnom nivou. Poslednjih nekoliko godina dala je važan doprinos i realizaciji potprojekta VDS Podsticanje dijaloga u multietničkom društvu uz osnaživanje žrtava, u okviru aktivnosti koje su realizovane u Bačkoj Palanci i Baču. Učestvovala je u prikupljanju podataka tokom empirijskog istraživanja, u organizaciji i realizaciji seminara Od konflikta do mirnog života u zajednici, kao i na razvijanju Priručnika o najboljim praksama primene restorativnih pristupa u interkulturalnom kontekstu.  Inicirala je osnivanje lokalnog restorativnog tima za Bačku Palanku i Bač, koji bi trebalo da radi na promovisanju restorativnih pristupa u prevenciji i rešavanju konflikata u ovoj sredini. Imajući u vidu važan doprinos koji je svojim dosadašnjim aktivnostima i zalaganjima  Ljiljana Žižić dala razvoju nekonfliknog i sveobuhvatnog pristupa bavljenju posledicama rata i izgradnji mira u Srbiji, Upravi odbor VDS je odlučio da joj dodeli ovogodišnju nagradu „Treći put“, verujući da će joj ona biti dodatni podsticaj da istraje u svom radu i u budućnosti ostvari još značajnije rezultate.

Nagrada talentovanom mladom istraživaču/istraživačici dodeljuje se Nataliji Cecelji

Natalija Cecelja je master defektološkinja; zaposlena je kao defektolog vaspitač u Predškolskoj ustanovi „Kuća mašte“. Bila je volonterka u Narodnoj kancelariji predsednika Republike i u Viktimološkom društvu Srbije. Tokom školske 2011/2012. godine bila je angažovana kao demonstratorka na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu na predmetima Kriminologija, Maloletnička delinkvencija, Viktimologija i Nasilje nad decom u porodici. Imajući u vidu Natalijin dosadašnji naučno-istraživački rad iz oblasti viktimologije, posebno njen master rad pod nazivom „Nasilje u porodici: Karakteristike zakonskih rešenja i sudske prakse“, koji je odbranila na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu pod mentorstvom prof. dr Vesne Nikolić-Ristanović, Upravni odbor je odlučio da joj ove godine dodeli nagradu kao talentovanoj mladoj istraživačici za posebno kvalitetan naučno-istraživački rad iz oblasti viktimologije. Verujemo da će to podsticajno delovati na nju i ohrabriti je da nastavi da se bavi istraživačkim radom relevantnim za viktimologiju.

 

Dobitnici/e nagrada za 2014. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se Brankici Stanković i Mirjani Tripković

Brankica Stanković, novinarka B92, autorka i urednica emisije „Insajder”, žena koja od decembra 2009. živi sa dvadesetčetvoročasovnim policijskim obezbeđenjem, jer su predstavnici MUP-a zaključili procenom bezbednosti da joj je život ugrožen zbog tema kojima se bavila u svojim emisijama, autorka knjige Insajder, moja priča, koja predstavlja izuzetno iskreno svedočenje jedne hrabre žene, koja je razotkrila različite načine na koje je bila viktimizirana. Osvetljavanjem sopstvene viktimizacije i njene veze sa javnim iznošenjem brižljivo dokumentovanih činjenica o pozadini kriminala u Srbiji poslednjih decenija, nakaradnog  funkcionisanja krivično-pravnog sistema u Srbiji, koji štiti izvršioce a produbljuje viktimizaciju žrtve, kao i svoje neverovatne upornosti da nastavi dalje uprkos svemu, Brankica Stanković je dala ogroman doprinos unapređenju prava žrtava i ciljevima za koje se Viktimološko društvo zalaže. Dodeljujući ovu nagradu Brankici Stanković, VDS želi da pošalje poruku da Srbija ne sme dozvoliti da bilo koji njen građanin-građanka postane žrtva kriminala zato što ga istražuje i javno iznosi podatke do kojih je došao-la. Naprotiv, istraživanje kriminala i kriminalne viktimizacije, uključujući tu i istraživačko novinarstvo, moralo bi konačno i u srpskom društvu da postane polazna osnova na dokazima zasnovane politike borbe protiv kriminala, na jednoj, i adekvatne i efektne podrške i zaštite žrtava, na drugoj strani.

Mirjana Tripković je diplomirana psihološkinja, specijalistkinja medijacije i koordinatorka u službi za žrtve Viktimološkog društva Srbije VDS info i podrška žrtvama. Mirjana već godinama pokazuje ogroman entuzijazam, požrtvovanost, empatiju i predan rad na polju direktne podrške žrtvama. Poseban doprinos je dala podršci žrtama mobinga i promovisanju šire primene medijacije u tim slučajevima. Svojim radom i zalaganjem ona daje doprinos unapređenju prava žrtava, ali isto tako pokazuje u kojoj meri je volonterski rad važan. Stoga, ova nagrada predstavlja priznanje za doprinos koji je dala na polju unapređenja prava žrtava, a ona će joj biti podsticaj i za budući rad.

Nagrada „Treći put“ dodeljuje se prof. dr Radmili Nakaradi

Prof. dr Radmila Nakarada je redovna profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Nagrada prof. dr Radmili Nakaradi dodeljena je imajući u vidu doprinos koji je dala razvoju mirovnih studija u Srbiji, regionu i na međunarodnom nivou. Svojim naučno-istraživačkim radom, radom na razvijanju naučnog podmlatka, kurikuluma i novih programa mirovnih studija, prof. dr Nakarada je dala posebno značajan doprinos istraživanju, kritičkom promišljanju i razvoju nenasilnih mehanizama rešavanja konflikata i ideje pomirenja na našim prostorima. Posebno važan doprinos prof. Nakarade jeste uključivanje Fakulteta političkih nauka u Regionalni Master program studija mira na engleskom jeziku. Program realizuje Univerzitet u Bazelu u saradnji sa: Fakultetom političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Univerzitetom u Sarajevu i Univerzitetom u Zagrebu. Ovaj napredni interdisciplinarni program ponudiće studentima znanja iz četiri oblasti specijalizacije: mir i teorija konflikta,  razvoj, medijacija i bezbednost. Fakultet političkih nauka je prvi dobio akreditaciju za realizaciju ovog programa. Studenti koji završe ovaj kurs biće osposobljeni kako za istraživanja tako i za praktični rad u oblasti izgradnje mira.

Nagrada talentovanom mladom istraživaču/istraživačici

Ove godine, nažalost, nije bilo predloga za Nagradu talentovanom mladom istraživaču/istraživačici, pa ova nagrada nije dodeljena.

 

 

Dobitnici/e nagrada za 2013. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se Pravnoj klinici za zaštitu prava žena Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu

Pravna klinika za zaštitu prava žena razvijena je u okviru Pravne klinike na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu kroz istoimeni projekat, koji je počev od 1. novembra 2010. godine realizovao Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju iz Niša u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Nišu i Autonomnim ženskim centrom iz Beograda kao deo projekta „Prava žrtava nasilja u porodici – ka evropskim rešenjima“. Klinički program obuke studenatkinja/studenata kroz pružanje besplatne pravne pomoći klijentkinjama odvijao se u oglednoj advokatskoj kancelariji u zgradi Pravnog fakulteta. U periodu od 1. novembra 2010. do 30. oktobra 2013. godine Klinici se obratilo 470 klijentkinja i njima je pružena besplatna pravna pomoć u obliku pravnih saveta, pisanja tužbi, krivičnih prijava i drugih podnesaka. Razvijanju Kliničkog programa obuke za zaštitu prava žena i Pravne klinike za zaštitu prava žena poseban doprinos su, tokom proteklih godina, dale članice i osnivačice Viktimološkog društva Srbije, prof. dr Slobodanka Konstantinović-Vilić i prof. dr Nevena Petrušić, inače redovne profesorke na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu. Imajući u vidu značaj ovakvog oblika stručnog osposobljavanja studenata prava i usmerenost rada ovog dela Pravne klinike na zaštitu prava žena, posebno u slučajevima nasilja u porodici, Upravni odbor VDS je odlučio da ove godine nagradu za doprinos unapređenju prava žrtava dodeli Pravnoj klinici za zaštitu prava žena Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Nagrada „Treći put“ dodeljuje se Zdravku Marijanoviću

Zdravko  Marijanović je mirovni aktivista i predsednik organizacije Društvo za toleranciju iz Bačke Palanke. Dobitnik je nagrade za mir nemačkog grada Ahena (2009. godine). Pre tri godine inicirao je osnivanje Foruma „Most prijateljstva“, koji povezuje organizacije i pojedince iz bivših jugoslovenskih republika. Kroz ovaj Forum ljudi se ponovo uče bogatstvu i lepoti življenja u različitosti daleko od iskrivljene političke slike koja se stalno nameće. Posebnu pažnju u svom radu i radu Društva za toleranciju, ali i Foruma „Most prijateljstva“ Zdravko posvećuje mladima, susretima mladih iz bivših jugoslovenskih republika ali i drugih država u regionu, radeći tako na promovisanju tolerancije, međusobnom upoznavanju, razumevanju i približavanju, te prevenciji budućih sukoba. Zdravko je član izvršnog odbora Asocijacije Zajednička akcija ZA istinu i pomirenje. Višegodišnji je saradnik VDS na projektima koji su bili usmereni ka promovisanju ideje Trećeg puta i mirnog rešavanja konflikata. Imajući u vidu doprinos koji je Zdravko dao kroz svoje i aktivnosti i zalaganja udruženja koje vodi već više od 15 godina i još uvek daje razvoju nekonfliktnog i sveobuhvatnog pristupa bavljenju posledicama rata i izgradnji mira u Srbiji i regionu, Upravni odbor VDS je odlučio da ove godine nagradu za doprinos razvoju nekonfliktnog i sveobuhvatnog pristupa bavljenju ratom i ratnim zločinima – „Treći put“ dodelu Zdravku Marijanoviću.

Nagrada mladom talentovanom istraživaču/istraživačici dodeljuje se: Filipu Miriću, Milici Popović i Uni Radovanović

Filip Mirić je diplomirani pravnik, student doktorskih studija na Pravnom fakultetu u Nišu na krivično-pravnom smeru. U periodu od 2. februara 2009. do 2. februara 2012. godine radio je kao sudijski pripravnik u Osnovnom sudu u Nišu. Od februara 2012. godine radi kao stručni saradnik na Pravnoj klinici Pravnog fakulteta u Nišu. Do sada je objavio više naučnih i stručnih radova u vodećim naučnim časopisima od nacionalnog značaja. S obzirom na Filipov izuzetan dosadašnji naučno-istraživački rad, Upravni odbor VDS je odlučio da ove godine nagradu talentovanom mladom istraživaču/istraživačici dodeli Filipu Miriću kao priznanje za ono što je do sada uradio, ali mnogo više kao podsticaj za dalji rad i usavršavanje.

Milica Popović je specijalna pedagoškinja i studentkinja master studija na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu. Od maja 2011. godine je volonterka u Viktimološkom društvu Srbije u okviru službe VDS info i podrška žrtvama. Učestvovala je na nekoliko konferencija i tribina.

Una Radovanović je specijalna pedagoškinja i studentkinja master studija na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu. Od maja 2011. godine je volonterka u Viktimološkom društvu Srbije u okviru službe VDS info i podrška žrtvama. Učestvovala je na nekoliko konferencija, tribina i seminara.

Imajući u vidu dosadašnji rad Milice Popović i Une Radovanović, a posebno sposobnost u povezivanju teorije i prakse, istraživački rad i korišćenje literature, što su pokazale u koautorskom radu „Homoseksualnost u ženskim zatvorima: devijacija ili deprivacija?“, koji je objavljen u naučnom časopisu Temida, Upravni odbor VDS je odlučio da ove godine nagradu talentovanom mladom istraživaču/istraživačici dodeli Milici Popović i Uni Radovanović. Upravni odbor je bio mišljenja da će ova nagrada podsticajno delovati na njih i doprineti da i nadalje ulažu napore da postanu dobre i kvalitetne istraživačice.

 

 

Dobitnici/e nagrada za 2012. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se prof. dr Dušanu Cotiču i Branislavu Kapetanoviću

Prof. dr Dušan Cotič je bio pomoćnik ministra pravde i sudija Saveznog suda u SFRJ, profesor krivičnog prava na beogradskom Univerzitetu i naš najistaknutiji predstavnik tokom tri decenije (1972-1992) u programu UN za prevenciju kriminala i krivično pravosuđe: bio je predsednik Komiteta za prevenciju i kontrolu kriminala (CPCC), predsednik Upravnog odbora Instituta UN za istraživanje kriminala i pravosuđe (UNICRI) i Upravnog odbora Evropskog instituta UN za prevenciju i kontrolu kriminala (HEUNI), kao i potpredsednik Izvršnog odbora Međunarodnog naučnog i profesionalnog saveta za prevenciju kriminala i krivično pravosuđe (ISPAC). Prof. Cotič je počani član Viktimološkog društva Srbije i Saveta časopisa Temida, a u periodu od 2006. do 2009. godine bio je predsednik Viktimološkog društva Srbije. Ove godine prof. Cotiču je uručena Zahvalnica za poseban doprinos programu UN za prevenciju kriminala i krivično pravosuđe, koju dodeljuje Kancelarija Ujedinjenih nacija za droge i kriminal (UNODC). Prof. dr Dušan Cotič je profesor, sudija, istraživač, aktivista, čovek ogromnog znanja, iskustva i energije, koji je uvek spreman da svoje znanje i iskustvo podeli sa drugima. Bio je pokretač velikih promena značajnih za prevenciju kriminala i zaštitu žrtava, kako kod nas tako i svetu, pa je UO VDS odlučio da profesoru Cotiču ove godine dodeli upravo nagradu za njegov veliki doprinos unapređenju prava žrtava.

Branislav Kapetanović je po profesiji deminer, stariji vodnik u invalidskoj penziji. Tokom NATO kampanje bio je angažovan na čišćenju kontaminiranih terena u celoj Srbiji. U vojsci je radio sve do novembra 2000. godine, kada je nastradao na svom poslu. Nakon dugotrajnog oporavka, krajem 2005. godine, počinje njegovo angažovanja na međunarodnom nivou u cilju usvajanja Konvencije o kasetnoj municiji. Branislav je dorineo da preko 100 zemalja u svetu pristupi ovoj Konvenciji. Jedan je od inicijatora i osnivača udruženja „Podrška. Prava. Pristup. – Srbija”, koje su osnovale preživele žrtve mina i kasetnih bombi i višegodišnji aktivisti za zabranu ovih vrsta naoružanja i promociju prava žrtava. Nagrada koja se dodeljuje Branislavu je na neki način i priznanje svim deminerima, posebno deminerima kasetnih bombi koji rade jedan od najtežih i po život najrizičnijih poslova, ali i priznanje svim deminerima koji su ostali teški invalidi ili poginuli radeći svoj posao i koji su nesumnjivo posebna kategorija žrtava, koja je nekako potpuno izostala iz javnosti i zanemarena. Uz to, verujemo da će ova nagrada  doprineti da ovom pitanju država posveti više pažnje i da i Srbija pristupi Konvenciji o kasetnoj municiji, posebno ako se imaju na umu potencijalne žrtve, s jedne, i finansijske nemogućnosti države da očisti kontaminirane teritorije, s druge strane. Stoga je UO VDS odlučio da Branislavu dodeli nagradu za doprinos unapređenju prava žrtava i podrži ga u ovim aktivnostima kojima je posvećen.

Nagrada „Treći put“ dodeljuje se Katarini Pašić

Katarina Pašić je sekretarka u Međuopštinskoj organizaciji civilnih invalida rata Valjevo, aktivna je članica Viktimološkog društva Srbije i članica Koordinacionog odbora Asocijacije Zajednička akcija za  istinu i pomirenje. Kroz rad Međuopštinske organizacije civilnih invalida rata Katarina se posebno zalaže za prava i poboljšanje položaja civilnih žrtava rata, kao kategorije koju društvo zanemaruje i ne priznaje im prava koja bi trebalo da imaju, kao i njihovih porodica. Imajući u vidu ljudske i profesionalne kvalitete Katarine Pašić, značaj njenog rada za civilne invalide rata i njihove porodice, kao i njen ukupan doprinos aktivnostima Asocijacije Zajednička akcija za istinu i pomirenje, UO VDS je bio mišljenja da upravo Katarina zaslužuje da ove godine dobije nagradu Treći put.

Nagrada mladom talentovanom istraživaču dodeljuje se Bejanu Šaćiriju

Bejan Šaćiri je diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za psihologiju, gde trenutno pohađa doktorske studije. Zaposlen je na mestu istraživača u Viktimološkom društvu Srbije. Kao volonter uključen je u rad službe VDS info i podrška žrtvama na pružanju podrške žrtvama različitih oblika kriminaliteta. Tokom dosadašnjeg rada bio je angažovan na nekoliko istraživačkih projekata, od kojih se posebno izdvajaju akciona istraživanja o položaju žena u zatvoru i diskriminaciji žena na tržištu rada u Srbiji. Jedan je od koautora studije Diskriminacija žena na tržištu rada u Srbiji. Trenutno je uključen u akciono istraživanje VDS pod nazivom Podsticanje dijaloga u multietničkom društvu uz osnaživanje žrtava, koji predstavlja deo istraživačkog projekta Alternativni način gledanja na kriminalitet i bezbednost – „ALTERNATIVE“, koji koordinira Katholieke Universiteit Leuven (Belgija), a koji se realizuje u okviru Sedmog okvirnog programa Evropske komisije za istraživanja i tehnološki razvoj (FP7 program). Tokom dosadašnjeg rada, Bejan je pokazao izuzetne istraživačke sposobnosti, spremnost za timski rad i saradnju, kao i da i dalje uči i napreduje u naučnoistraživačkom radu, pa je UO VDS doneo odluku da mu dodeli nagradu koja predstavlja priznanje za ono što je do sada uradio, ali mnogo više podsticaj za dalji rad i usavršavanje.

 

 

Dobitnici/e nagrada za 2011. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se Udruženju Fenomena iz Kraljeva

Udruženje Fenomena je osnovana 2006. godine s ciljem da poboljša kvalitet života žena na teritoriji opštine Kraljevo. Svoje aktivnosti realizuje kroz nekoliko programa: SOS telefon za žene žrtve nasilja, edukativne programe, organizovanje kompjuterskog opismenjavanja žena i slično. Jedan od glavnih ciljeva trenutnog rada ove organizacije je prikupljanje sredstava za izgradnju sigurne kuće za žene žrtve nasilja u Kraljevu. S tim u vezi, ono što čini posebnu vrednost ove organizacije je njihov intenzivan rad na povezivanju sa lokalnom zajednicom i lokalnom samoupravom, što je krunisano potpisivanjem protokola o saradnji sa opštinom Kraljevo na izgradnji sigurne kuće. Udruženje Fenomena aktivno radi i na promovisanju solidarnosti sa svima kojima su potrebni pomoć i podrška, bez obzira da li su žrtve elementarne nepogode ili nekog drugog problema, što je posebno došlo do izražaja nakon zemljotresa koji je pogodio Kraljevo. Zbog svog aktivizma, entuzijazma i istrajnosti u pružanju podrške žrtvama nasilja ali i elementarnih nepogoda, Upravi odbor VDS bio je mišljenja da ovoj organizaciji treba odati priznanje za dosadašnji rad, te im dati podsticaj da istraju i nadalje u svojoj misiji.

Nagrada „Treći put“ dodeljuje se gospodinu Novici Kostiću

Novica Kostić je rođen 1960. godine u okolini Vlasotinca. Završio je srednju mašinsku školu u Leskovcu, i do 1991. godine radio je u DP „Miloš Dimanić“ u Vlasotincu. Mobilisan je oktobra 1991. godine i, kao pripadnik rezernog sastava bivše JNA, učestvovao u oružanim sukobima na teritoriji Republike Hrvatske, u kojima je postao ratni invalid. Od 2002 godine intenzivno radi na izgradnji mira, koristeći svoje ratno iskustvo za prenošenje poruke protiv rata i nasilja građanima Srbije, posebno mladima. Učesnik je i suinicijator prekograničnih akcija izgradnje mira i suočavanja sa prošlošću, i dao je značajan doprinos Asocijaciji Zajednička akcija za istinu i pomirenje i razvoju ideje Trećeg puta. Imajući u vidu sve navedeno, Upravi odbor je bio mišljenja da Novici Kostiću dodeli nagrada VDS „Treći put“.

Nagrada mladom istraživaču dodeljuje se Nikoli M. Petrović

Nikola M. Petrović je rođen 1984. godine u Beogradu. Diplomirao je 2008. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Doktorske studije psihologije upisao je 2009. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu i trenutno radi na izradi svoje doktorske disertacije. Nikola je zaposlen na mestu asistenta u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija „Milutin Milanković“ na predmetu Psihologija ličnosti sa mentalnom higijenom. Angažovan je kao asistenet-istraživač u Viktimološkom društvu Srbije, sekretar je i član redakcije časopisa Temida. Nikola je učestvovao na više istražvačkih projekata, od kojih se posebno izdvajaju istraživanje nasilja u porodici u Vojvodini i program istine i pomirenja koji je razvijen u Viktimološkom društvu Srbije. Ima više objavljenih radova, među kojima se posebno izdvajaju poglavlja u knjizi Nasilje u porodici u Vojvodini (2010, uredila V. Nikolić-Ristanović). Nikola je učestvovao i na nekoliko naučnih i stručnih skupova. Tokom dosadašnjeg rada, Nikola je pokazao izuzetne istraživačke sposobnosti, ali i spremnost da i dalje uči i napreduje u naučnoistraživačkom radu te je Upravi odbor bio mišljenja da bi mu dodeljivanjem ove nagrade bilo, s jedne strane, dato priznanje za ono što je do sada uradio, a, sa druge, podsticaj da i dalje radi kao i do sada ali i više od toga.

 

 

Dobitnici/e nagrada za 2010. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se Jovanki Brkić, koordinatorki NVO Žene u akciji, Velika Plana

Jovanka Brkić rođena je 1948. u Markovcu. Gimnaziju je završila u Velikoj Plani, a Filozofski fakultet – grupu za filozofiju u Beogradu 1973. godine. Do penzionisanja 2007. godine radila je kao profesor filozofske grupe predmeta u gimnazijama u Smederevskoj Palanci, Batočini i, najduže, od 1977. godine u Obrazovnom Centru i Gimnaziji u Velikoj Plani. Osnivačica je povereništva sindikata „Nezavisnost“ u Gimnaziji u Velikoj Plani 1997; nevladine organizacije „Žene u akciji“ 1999; Lokalnog Veća Evropskog pokreta u Srbiji 2000; SOS telefona za žene žrtve nasilja 2006; Info Službe za žrtve kriminaliteta VDS u Velikoj Plani 2007. Za deset godina aktivizma u civilnom društvu, organizovala je više okruglih stolova, tribina, seminara, treninga, radionica, kampanja, uglavnom o nasilju nad ženama i rodnoj ravnopravnosti, ali i o drugim temama. Dugogodišnji rad Jovanke Brkić, članice VDS, na podršci žrtvama i uspostavljanju institucionalnih mehanizama za poboljšanje položaja žena uopšte, a, posebno, za poboljšanje položaja žena žrtava nasilja u Velikoj Plani i okolini, dao je značajan doprinos trajnom unapređenju prava žrtava u Srbiji pa time i ostvarivanju ciljeva zbog kojih je Viktimološko društvo Srbije osnovano. Stoga je UO VDS odlučio da Jovanki dodeli nagradu za doprinos unapređenju prava žrtava.

Nagrada „Treći put“ dodeljuje se Petru Fjodorovu

Petar Fjodorov je rođen 1936. godine u Kosovskoj Mitrovici, Srbija. Završio je Vojnu akademiju, KOV – smer inženjerija i Školu za usavršanje inženjerijskih oficira, Vojno-politička škola, Viša vojna akademija.

Četrdeset godina je bio nastavnik u Vojnoj akademiji za inženjerske oficire u Bileći i Karlovcu. Službovao je u Petrinji i Zagrebu. Tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije bio je u logorima: Glina/Viduševac, Petrinja/kasarna Artur Turkulin, Sisak/sportski centar, Zagreb/Remetinac. Petar je predsednik Udruženja logoraša 1991. od osnivanja 1996. godine do danas. Zbog dugogodišnjeg rada Petra Fjodorova na podršci i zalaganju za prava žrtava rata, i, posebno, njegov doprinos razvoju Asocijacije ZAIP i ideje Trećeg puta, UO VDS je doneo odluku da mu dodeli nagradu „Treći put“.

Nagrada mladom istraživaču/istraživačici dodeljuje se Jeleni Dimitrijević

Jelena Dimitrijević je rođena 1982. godine. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu upisala 2001. godine, a diplomirala 2006. godine čime je stekla zvanje diplomiranog specijalnog pedagoga. Specijalističke studije Medijacije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu upisala školske 2007/2008. godine (status: studentkinja II godine). Doktorske studije specijalne edukacije i rehabilitacije na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu upisala školske 2008/2009 godine (status: studentkinja II godine). Zaposlena je kao asistentkinja na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu, Prevencija i tretman poremećaja ponašanja. Jelena Dimitrijević je svojim objavljenim radovima iz oblasti viktimologije i učešćem u viktimološkim istraživanjima, pokazala izuzetan smisao za istraživački rad u oblasti viktimologije. Posebno se izdavaja njen rad  „Nasilje nad ženama sa invaliditetom”,  Temida,  2010, 2, str. 35-59, kao i njeno učešće u istraživanjima trgovine muškarcima, nasilja u porodici, stavova studenata o kriminalitetu, mehanizma upućivanja i sistema zaštite žena žrtava trgovine ljudima u Srbiji i maloletničke delinkvencije u Beogradu putem ankete samoprijavljivanjem. Imajući u vidu navedeni rad i istraživanja, UO je doneo odluku da se Jeleni dodeli ova nagrada, smatrajući da će ona delovati podsticajno kako na Jelenin dalji naučnoistraživački rad, tako i na rad drugih mladih istraživača.

 

 

Dobitnici/e nagrada za 2009. godinu

Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava dodeljuje se Slavici Peković, Služba pomoći i podrške svedocima i oštećenima Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu

Služba pomoći i podrške svedocima i oštećenima Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, formirana je 2006. godine, sa namerom da se svedocima koji dolaze u sud radi davanja iskaza pruži emotivna i logistička pomoć i podrška. Radeći na razvoju Službe pomoći i podrške svedocima i oštećenima Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu Slavica Peković je doprinela nastanku jedne kod nas  potpuno nove usluge za žrtve. Pri tome, sa velikim entuzijazmom, elanom i strpljenjem radila je i radi sa posebno traumiranom kategorijom svedoka, odnosno žrtava – žrtvama ratnih zločina. Slavičin doprinos razvoju Službe pomoći i podrške svedocima i oštećenima Veća za ratne zločine, koja danas može predstavljati polazni model za slične službe u drugim sudovima, svakako doprinosi trajnom unapređenju prava žrtava u Srbiji pa time i ciljevima zbog kojih je Viktimološko društvo Srbije osnovano. Stoga je UO VDS doneo odluku da nagradu za doprinos unapređenju prava žrtava dodeli Slavici Peković.

Nagrada „Treći put“ dodeljuje se prof. dr Jeleni Srni

Prof. dr Jelena Srna je vanredna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za psihologiju. Svojim celokupnim profesionalnim radom, posebno u poslednjih 20 godina, nesumnjivo je dala veliki doprinos razvoju nekonfliktnog i inkluzivnog pristupa bavljenja ratnim zločinima, za koji se VDS zalaže. Ona je to činila pružajući neposrednu psihološku pomoć žrtvama rata i baveći se istraživanjem i psihoterapijom vezano za različite oblike nasilja, kao i razvijanjem originalnog psihološkog pristupa pomirenju. Poseban doprinos razvoju ideje Trećeg puta prof. Srna je dala razvijajući psihološki model pomirenja (koji obuhvata bavljenje kako ličnim povredama tako i odgovormošću) u okviru Asocijacije Zajednička akcija za istinu i pomirenje. Njen doprinos razvoju ovog modela je istraživački, edukativni, terapeutski i ljudski. Svoj inovativni model bavljenja pomirenjem opisala je u radu „Psihološki aspekti pomirenja«, u knjizi Mogući put ka pomirenju u Srbiji: Zajednička akcija za istinu i pomirenje, urednice V.Nikolić-Ristanović i J.Srna, VDS i Prometej, Beograd, 2008. Imajući u vidu ukupan doprinos Jelene Srne aktivnostima Asocijacije Zajednička akcija za istinu i pomirenje, UO VDS je doneo odluku da joj dodeli nagradu „Treći put“.

Nagrada mladom istraživaču/istraživačici dodeljuje se Ljiljani Stevković

Ljiljana Stevković je rođena 1979. godine. Studentkinja je poslediplomskih studija na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, smer Prevencija i tretman poremećaja u ponašanju. Zaposlena je na mestu istraživačice-pripravnice u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. Ljiljana Stevković je svojim objavljenim radovima iz oblasti viktimologije i učešćem u viktimološkim istraživanjima, pokazala izuzetan smisao za istraživački rad u oblasti viktimologije. Svojim kvalitetom, aktuelnošću i značajem, posebno se izdvaja njen rad „Trgovina ljudskim organima”,  Temida, 2009, 12, 1: 33-46, kao i njeno učešće u istraživanjima: Porodično nasilje u Vojvodini, projekat Ka sveobuhvatnom sistemu suzbijanja nasilja nad ženama u AP Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Viktimološko društvo Srbije i Međunarodno istraživanje Stavovi studenata o kriminalitetu, Max Planck Institut, Freiburg, Nemačka, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i Viktimološko društvo Srbije. Imajući u vidu navedeni rad i istraživanja, UO VDS je doeno odluku da dodeli Ljiljani Stevković nagradu za mlade istraživače. Smatramo da će ova nagrada delovati podsticajno kako na njen dalji naučnoistraživački rad, tako i na rad drugih mladih istraživača.

 

Kontakt

011 2288040

065 5486421

063 356613

E-mail: vdsrbija@gmail.com

Internet stranica: www.vds.rs

Radno vreme svakog radnog dana od 10.00-20.00h